INTERNA MEDICINA | HEMATOLOGIJA

Hematologija je grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem bolesti krvi, koštane srži i hematopoeznih organa, što uključuje urođene i stečene poremećaje krvi (broja i oblika krvnih ćelija), poremećaje krvarenja i zgrušavanja krvi (hemofilije i tromboze) , bolesti limfnog tkiva (slezine i limfnih čvorova) kao i maligne bolesti krvi (leukemije, mijelodisplazni sindromi, mijeloproliferacije).

Najčešće hematološke bolesti su: anemije, leukopenije i trombocitopenije, poremećaji zgrušavanja krvi (hemofilije, trombofilije). Od malignih hematoloških oboljenja najzastupljenija su: leukemije, limfomi i multipli mijelom.

Svestka zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 47% ljudi u svetu boluje od anemije. U zemljama u razvoju u koju grupu spada i naša zemlja, 42% trudnica i 30% pretškolske dece pati zbog anemije. Na sreću, anemija se najčešće lako i uspešno leči, naročito ako se blagovremno otkrije.

Za dijagnostikovanje hematoloških bolesti neophodna je :

1 - laboratorijska analiza krvi : kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, biohemijske analize (SE, urea, kreatinin, laktat dehidroegnaza, beta2 mikroglobulin, imunoglobulini, eritropoetin), testovi kojima se rutinski ispituje sposobnost zgrušavanja krvi (vreme krvarenja (VK), protrombinsko vreme (PV), aktivirano parcijalno protrombinsko vreme (aPTV)), D dimer kao proteinski produkt koji uz kliničku sliku može da ukaže na prisustvo tromba, testovi na urođenu i stečenu trombofiliju.

U zavisnosti od hematološkog poremećaja na koji se sumnja mogu se još uraditi.

2 - analiza perifernog razmaza krvi pod mikroskopom kada se procenjuje broj i izgled ćelija u krvi.

3 - punkcija/i ili biopsija kostne srži sa citohemijskim bojenjem i analizom ćelija pod mikroskopom i/ili imunohistohemijskom analizom od strane patologa.

4 - ultrazvučno ispitivanje limfnih žlezda te procena za neophodnost biopsije limfne žlezde.

5 - radiološke pretrage (rendgen,ultrazvuk, CT/NMR, PET CT)

6 - citogenetika i imunofloucitometrija za definitivnu dg i određivanje podtipa hematološkog maligniteta (analiza se radi iz krvi ili koštane srži)

Pregled hematologa počinje razgovorom sa pacijentom o prisutnim tegobama, drugim oboljenjima i bolestima uz uvid u laboratorijske analize. Drugi deo pregleda je fizikalni i podrazumeva inspekciju boje kože i vidljivih sluznica, palpaciju vratnih, pazušnih žlezda i preponskih žlezda, palpaciju trbuha.

KADA POSETITI HEMATOLOGA?

• Kada imamo:
- umor, malaksalost, bezvoljnost,
- zujanje u ušima, vrtoglavicu,
- česte ponavljane infekcije sa povišenom telesnom temperaturom,
- ponavljano noćno preznojavanje, gubitak u telesnoj težini, gubitak apetita,
- bolovi u kostima,
- krvarenje i spontani nastanak modrica,
- nakon tromboze i/ili ponavljanih spontanih pobačaja,
- kada znamo da član porodice ima težu formu trombofilije tj nasledni oblik tromboze,
- kada u krvnoj slici imalo neku od nenormalnosti (snižen ili veoma povećan hemoglobin, snižene ili povećane leukocite i/ili trombocite, povećanu SE, LDH, D dimer...),
- kada se rutinski ili planski otkrije uvećana slezina, limfne žlezde ili se uoče promene na kostima kao što su osteoliza, patološka fraktura.