INTERNA MEDICINA | REUMATOLOGIJA

Reumatske bolesti su vrlo rasprostanjene i učestale i od njih boluju svi uzrasti, sve rase na svim kontinentima. Ovako šarolika slika reumatskih oboljenja se može klasifikovati na:

-Zapaljenske reumatske bolesti:

• Idiopatski artritisi: a) reumatska groznica, reumatoid artritis, juvenilni idiopatski artritis, psorijazni artritis, reaktivni i enteropatski artritis. b) Sistemske bolesti vezivnog tkiva: Sistemski eritemski lupus, Sistemska skleroza, Inflamacijske miopatije, Sistemski vaskulitisi...
• Metaboličke artropatije: Giht, Hondrokalcinoza, Ohronoza...
• Infekcijski artritisi

- Degenerativne reumatske bolesti: oseoartroza, gonartrroza, koksartroza, spondiloza,..

- Vanzglobni reumatizam: entezopatije, burzitis, tendinitis, fascitis,...

- Metaboličke bolesti kostiju: osteoporoza, osteomalacija, Pagetova bolest.

Najčešće zapaljensko oboljenje zglobova je Reumatoidni artritis koje se karakteriše poliartikularnim, perzistentnim, simetričnim i progresivnim sinovitisom sitnih zglobova šaka i ostalih zglobova, koje dovodi do ireverzibilnih anatomskih oštećenja zglobova, nastanka deformacija i teškog invaliditeta bolesnika. Početak reumatoid artritisa je postepen, sa razvojem simptoma u toku nekoliko nedelja. Postepeno se javljaju bol, ukočenost i otok malih zglobova šaka i stopala, najčešće kod žena srednjeg životnog doba. Jutarnja ukočenost je dugotrajna, obično traje više od 2 sata, za razliku od kratkotrajne ukočenosti kod artroze. Češće obolevaju žene srednje životne dobi.

Giht (urični artritis) je metaboličko oboljenje zglobova koje se karakteriše povišenom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi, sa nakupljanjem kristala u zglobovima i pojavom crvenila, otoka i bola zgloba. Opis artritisa u gihtu najranije je opisao Hipokrat u petom veku pre nove ere, i smatra se najstarijim medicinskim tekstom. Najčešće je bolest muškaraca izmedju četvrte i šeste decenije života. Lečenje je efikasno uz dijetu bez purina, izbegavanje alkoholnih pića, korekcija gojaznosti, hiperlipidemije, hipertenzije,..uz unošenje min. 2l tečnosti dnevno. Dobra vest je da se giht leči i napadi gihta se se mogu u potpunosti sprečiti.

Osteoporoza je sistemska bolest koštanog sistema koja se odlikuje malom koštanom masom i mikroarhitektonskim gubitkom koštanog tkiva sa povećanjem sklonosti ka prelomima, spontano ili na malu traumu. Učestalost osteoporoze je u stalnom porastu zbog: produženog životnog veka, upotrebu lekova koji utiču na koštanu masu ( glikokortikoidi), veći broj ginekoloških operacija sa jatrogenom menopauzom, savremen način života ...Koštana masa se tokom života postepeno menja prolazeći kroz tri faze: u detinjstvu i adolescenciji kada se ostvaruje maksimum koštane gustine „pik“ od 20-30 godine života. Muškarci imaju znatno veću koštanu gustinu od žena. Ishrana, fizička aktivnost, životne navike (pušenje, alkohol) znatno utiče na postizanje maksimalne koštane mase. Druga faza predstavlja postepen gubitak koštane mase zbog starenja. Treća faza se odnosi isključivo na žene i prestavlja ubrzan koštani gubitak zbog smanjenja novoa estrogena posle menopauze. Bolest je obično asimptomatska, znak uznapredovalog oboljenja i najčešća posledica je prelom. Naglo nastaje bol u kičmenom stubu koji se pojačava pri kretanju, nastaju deformiteti kičmenog stuba sa formiranjem gibusa, nekada i sa kompresijom na nervne korenove. Nastaje gubitak visine od nekoliko cm. Najšire koriščena metoda kvantitativnog procenjivanja koštane gustine je osteodenzitometrija, ali ne treba zanemariti ulogu standardne radiografije. Prevencija osteoporoze se započinje u mladosti upotrebom dovolje količine hrane bogate kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi), uz neizostavnu fizičku aktivnost. Lekovi koji se danas najčešće koriste su: bisfosfonati (sedmični, mesečni), HST (hormonska substituciona Th), SERM, teriparatid, iz neizostavni vitamin D i Ca.

Degenerativne reumatske bolesti se karakterišu oštećenjem i gubitkom zglobne hrskavice, hipertrofijom kosti na rubovima zglobova. Artroze se najčešće javljaju u zglobovima kolena, kuka, sitnih zglobova šaka, i pršljenova ( spondiloza, diskartroza, unkartroza). Nastaju zbog pojačanog i nepravilnog opterećenja zgloba, akutnih i hroničnih povreda, preloma... Glavni simptomi artroze su bol u zglobu koji se javlja u toku kretanja uz osećaj nestabilnosti i nesigurnosti, uz kratkotrajnu jutarnju ukočenost zgloba (do pola sata). Za dijagnostiku ovih promena koristimo: Rtg, Ultrazvuk, CT, MRI. U lečenju se primenjuju: analgetici, NSAIL, hondroprotektori, i lokalna aplikacija kortikosteroida, viskosuplemenata (hijaluronska kiselina u zglob, najčešće u koleno) i kolagena, uz neizostavnu fizikalnu terapiju.

Mišićnoskletni ultrazvuk (MSUS) u poslednjih nekoliko godina je od velike pomoći u postavljanju dijagnoze, diferencijalne dijagnoze i aplikacije intra-artikularnih injekcija. Metoda je neinvazivna i dostupna.